Pukovniku nema ko da piše

Pukovniku je obećana penzija, koju bezuspešno čeka već godinama. Svakog petka, svečano obučen odlazi do pristaništa i iščekuje pismo sa potvrdom o odobrenju penzije. Svi u selu znaju da uzaludno čeka. Zna to i njegova žena, koja ga svakog petka gleda kako se pred ogledalom sređuje i odlazi da čeka pismo koje nikada neće stići. Ali pukovnik radije zatvara oči pred istinom i okreće se svom snu. Jer, šta mu je drugo preostalo?